Svi smo već svesni da nam sunce može pružiti besplatnu energiju. Ali, da bi smo koristili energiju sunca, potrebni su nam - solarni kolektori. Oni su početna tačka svakog solarnog sistema. Većina poistovećuje solarne panele i solarne kolektore, ali, mi ćemo razjasniti razliku između ova dva proizvoda.
Solarni paneli se koriste u fotonaponskim sistemima za proizvodnju struje. Sunčevo zračenje se pretvara u jednosmernu struju, a količina koja će biti proizvedena zavisi od lokacije gde je postavljen, broja sunčanih sati, i najbitnije - od njegove snage. Postoje dve osnovne vrste solarnih panela: monokristalni i polikristalni.
Solarni kolektori, sa druge strane, sakupljaju toplotu tako što apsorbuju sunčevo zračenje. Oni ne proizvode električnu energiju. Najčešće se koriste pločasti i vakumski, ali postoje i druge vrste, kao recimo parabolični (oni se mogu koristiti i za zagrevanje vode/glikola i za proizvodnju struje i uglavnom se koriste u velikim sistemima). Solarni kolektori preko BlueSelective apsorbera upijaju sunčevo zračenje i zagrevaju glikol koji preko mreže bakarnih ili inox cevi prenosi toplotu na vodu putem izmenjivača u bojleru. Najčešća primena solarnih kolektora je u domaćinstvima, hotelima, restoranima, proizvodnima halama - za zagrevanje vode, koja se može koristi kao sanitarna ili za dogrevanje u sistemima za grejanje prostora.
Solarni kolektor je zapravo pločasta kutija u obliku kvadra čiji je cilj da "zarobi" toplotu koja dolazi sa Sunca. Sastoji se iz pet osnovnih delova:
1. Providnog poklopca od kaljenog stakla debljine 3mm, otpornog na udarce (4kg/cm2)
2. BlueSelectiv absorbera u celoj površini kolektora koji "upija" toplotu
3. Mreže bakarnih cevi laserski zavarenih sa donje strane absorbera u kojima cirkuliše glikol
4. Aluminijumskog okvira/rama otpornog na vremenske uticaje
5. Pocinkovanog poklopca sa zadnje strane, koji je iznutra obložen staklenom vunom debljine 4cm koja sprečava gubitak absorbovane toplote.
Solarni kolektori rade po principu efekta staklene bašte. Sunčeva energija koja je absorbovana u kolektoru služi da zagreva glikol u bakarnim cevima. Solarni kolektori se izoluju posebnim materijalima, kako bi se maksimalno smanjili toplotni gubici u sistemu. Kada se vrši montaža sistema, posebno se obraća pažnja na nagib kolektora. Veći nagib je pogodniji u zimskim danima, dok je manji nagib prilagođen letnjim vrućinama. Ugao instalacije koji će zadovoljiti i letnje i zimske uslove rada je 45 stepeni. Solarni kolektori gube na snazi pri veoma oblačnim danima, ali prikupljaju toplotu sve dok je UV indeks veći od 3, što znači da su odlični za dogrevanje vode čak i u zimskim periodima.
Za početak moramo da napravimo osnovnu podelu, a to je na: Termosifonski sistem, kod nas poznatiji kao solarni bojler, i solarni split sistem.
Solarni bojler ili termosifonski sistem je najjednostavniji i najefikasniji tip solarnog sistema za zagrevanje sanitarne vode. Propilen glikol, vrsta netoksičnog antifriza koji služi kao fluid u sistemu, se nakon zagrevanja u kolektoru prirodnim putem diže do akumulatora toplote (bojlera) koji je postavljen iznad kolektora. Tu se hladi prenošenjem toplote na vodu u bojleru i vraća natrag u kolektor. Propilen glikol i sanitarna voda su hermetički razdvojeni tako da je voda 100% sanitarno ispravna i spremna za upotrebu (tuširanje, pranje, spremanje hrane itd.).
VODA U BOJLERU KOD OVOG SISTEMA JE POD PRITISKOM GRADSKE (ili hidroforske) MREŽE i zaštićena je slojem zgrejanog glikola a zatim i slojem izolacije tako da nije podložna zamrzavanju.
Pravilno postavljen sistem, sa dobro izolovanim dovodom i odvodom za sanitarnu vodu, nije podložan zamrzavanju pa se bez problema može koristiti i u zimskom periodu. Kako solarni bojleri imaju integrisane grejače oni će u zimskom periodu dogrejati sanitarnu vodu koju su već, makar i minimalno, do odredjene temperature ugrejali sunčevi zraci. Drugim rečima, jeftinije je u zimskom periodu dogrejati vodu od 30 do 60 stepeni, nego je grejati od 5 do 60 stepeni. Solarni bojleri ne zahtevaju dodatnu regulaciju (pumpa, diferencijalni termostat i sl.) jer se cirkulacija obavlja termosifonskim putem, pa tako nema dodatnih troškova za električnu energiju. Solarne bojlere karakteriše veoma jednostavna ugradnja, niska cena, jeftino održavanje, dugotrajnost i efikasnost.
Kod SPLIT sistema akumulator tople vode (bojler) nalazi se na nižem nivou od kolektora u kojima se aktivno zagreva fluid pa je neophodno obezbediti prinudu cirkulaciju propilen glikola kroz sistem. Zbog ove činjenice SPLIT sisteme često nazivaju i FORCED CIRCULATION SYSTEM (sistem sa prinudnom cirkulacijom).
Prednost ovog sistema se ogleda u boljoj izolaciji akumulisane vode koja duže ostaje topla zahvaljujući tome što se bojler nalazi u unutrašnjosti objekta. Pored toga, mogu se koristiti i bojleri veće zapremine - od čak nekoliko hiljada litara. Jedan kompletan SPLIT sistem sastoji se od:
1. Kolektora - koji apsorbuju sunčeve zrake
2. Bojlera - akumulatora toplote
3. Solarne grupe sa kontrolerom i senzorima – reguliše protok, pritisak i kretanje fluida kroz sistem
4. Ekspanzione posude - za prihvatanje glikola pri povišenim pritiscima.
5. Seta mesinganih kompresionih spojnica - za spajanje kolektora, solarne grupe i bojlera/bafera.
Najvažniji deo svakog SPLIT sistema je kontroler ili diferencijalni termostat. Ovaj uređaj kontinuirano prati temperaturnu razliku između solarnih kolektora i bojlera. Na osnovu tih podataka upravlja solarnom grupom čime se postiže maksimalno iskorišćenje toplotne energije iz kolektora. Takođe ima funkciju zaštite sistema od zamrzavanja i pregrevanja.
Namena solarnih sistema nije ograničena samo na zagrevanju sanitarne vode. Sve sunčaniji zimski periodi na našem području omogućavaju ugradnju solarnih sistema za zagrevanje stambenih i poslovnih prostorija. Svedoci smo da su zime sve toplije sa sve više sunčanih dana. Iako temperature i dalje mogu biti veoma niske solani sistemi ipak rade jer se zagrevanje fluida u kolektorima vrši pomoću UV zraka.
Sve dok je indeks UV zračenja veći od 3 fluid će se zagrevati. Ovi hibridni istemi rade u kombinaciji sa drugim izvorima toplote koji koriste energente čija se potrošnja može automatski kontrolisati kao što su pelet, struja, naftni derivati, sečka i dr. Potrošnja energenata se značajno smanjuje jer se oni koriste samo za dogrevanje vode koja je prethodno zagrejana sunčevim zracima koji su potpuno besplatni.
Kako svake godine cene konvencionalnih energenata rastu, instalacija solarnih sistema za zagrevanje sanitarne vode i dogrevanje prostora biće sve isplatljivija. Iz istog razloga će se skratiti i period otplate uloženih sredstava. Ako tome dodamo i subvencionisanje ulaganja u obnovljive izvore energije koje promoviše i finansira Ministarstvo gradjevinarstva Republike Srbije u saradnji za lokalnim samoupravama, kao i veoma povoljne kredite finansirane iz sredstava EU, možemo slobodno reći da se prosečan solarni sistem može ugraditi gotovo bez ikakvih ulaganja.
Termosifon ili sistem sa prirodnom cirkulacijom je najjednostavnija vrsta sunčevog toplovodnog sistema za zagrevanje sanitarne vode.
Saznajte više
SPLIT sistemima je moguće obezbediti velike količine tople vode za hotele, restorane, motele, bolnice, stacionare i druge objekte.
Saznajte više
SOLARNI sistemi za GREJANJE PROSTORA u velikoj meri se oslanjaju na SPLIT sisteme za zagrevanje sanitarne vode. Kubikaža grejnog prostora odredjuje kapacitet sistema koji je neophodan za njegovo zagrevanje.
Saznajte više